Даном да прогледају,
Не би Их билA брига
Би помислили
Да и није далеко
Ивичњак крова
Са којег узводно
капље
Снежни прах
И друга обала
Свиђених близина
белог.
Кочинасто олимпијско
воће
Помогло би у
прећуткивању
У двојби двојине
На једнаке половине
целог
На барушне пашњаке
страха
Или је довољно
Од руку направити
сенку.
Дубоки резервни
резови
По врховима прстију
И смишљена мисл
На догорелом и
пепелном
Духом гоњена кичма
Пршљен по пршљен
Све до невиних
слобода
Ближњег одрона
јасног
Кошчичног, последњег
Дубореза
или татуа.