уторак, 25. септембар 2012.

РОДОСЛОВ ТИХИХ



 
Мироносна долина
Жмурних очију хладноће
Плутајућих негде
Близу сунцокрета
Далеко далеких.
Данас љубав
Љуби љубљену
Када дан је сјајнији
Од одсјајног зрна,
Зрна Тихог рода
И родослова суза.

Сазнање о туђем
Сузе тера на бег
Низ спиралу кривице
Где кривине криче
Где као отворен прелом
Синови невоље рађају се
И душе лутају
На магистралама живота.

Небодери
Високе жице
Паукови  
Грабљивци
Висином сањају
Жмуре хладноћом
И све виде
Родослов сузни
Влажан од отрова
Мироносних долина.

Полако пузи историја
Часови вретена.



Далеко источник реч(н)и,
Говорни осмеси
Процес и чекање
Беже
Заборавној даљини
Глава у торби грцка
Једним осмехом матира
Хирни вир водопада суза.

Корак родослова Тихих
Уљез живота,
Лепоте страха
Мирна сива невера
Топљењем натопљена
Бунаром смисла.

уторак, 18. септембар 2012.

ЗИДАНИ МУК





Нећу да прећутим; зидови су прећутали
И срушили су се.
...“
(Иван В. Лалић, Опело)

Нож дубинама
Реже зидани мук
Ципелар у снегу
Ципеле на плажи
Старих проклетија
Сунчано горење
Олованих душа
Модре гробнице
Затопљен нож

Ножић малишан
Несрећен син
Повратком трза
Духове морске
Шапама стеже
Утрнулу милост
Умукли зид

Зидани мук
Плутан плутајући
Стидом заплакан
Круг од врана
Трном трната
Јадовна Реч
Добром копана
Копањем закопана
У људски шут
У прећутаник?

ФРИ ДОМ





Живи погледи неће
поклонити секунду игре
ужареној гошћи пепела  
неће гледати.

Знаш ли исток
Знаш ли ушће
Камичку насушни
Следи се и задрхти
Самуј у сунцу
Цртај ако мораш
Не ћаскај.
Бунарним одразом
Говори
Доле лети тишином
Горе спадни дубином
Далеко стигни
И ближе падни
Као клада на ивер
Ивер у пањ
Пањ кроз потиљак
Потиљак
Рђи пергамента.

понедељак, 17. септембар 2012.

Крцкава реч међ` ноктима



Уз леђа, ноктима
Застане суштина
У грлу кост,
УвРедом шлајфује

Уковане ноге
шПринтају
Реч
За длан ближе
Кости корења
Корачкају шанчевима
Копкају речницима
БаГреног бакра

Крцкаво јуче
Од жилета
Мождано сутра
Мучи стопала                  
Кажу
Живих и рањених прстију
Шапућу кодове
Желе стопалне жеље
Ухвате све
Оголе тек по нокат
Усањају вртлог
Парадигме
Далеко и даље
За жртвено и тражено
Ω-ање
¿
 
Кристално млеко
Ућутаног слова
Прећутаникове
Азбуке