Киша
Снегована
Олујана кћи
Гром
Ничији
У свачијем
Оркестру потопа
Бежични
гласоноша
Мртви коњ
Или морал
Киша и Гром
Путујућих
трпеза
Бездомних жур
На којем
За корак
За пет
Плачева севају
Будале
Последњи
секташи
Ућутане
идеологије
Или величанстава
Љубави.
Киша и Гром
Плутајућим
веслима
Боје кожу од
глине
Сабирају
Исћутану
свежину
Речи исцељења.
(Момчилу Настасијевићу)
Гвозденим
шапатом
Сабирају се
слогови
Кроз мостове
Под црне
мермере
Иза оброка
Зором се кују
Мачевно
Закамењени онде
Као Прећутаник?
Траже се
Уловљени, а лове
Сведоче замку
Држе долине
Брзине и тоњења
Стоје
Тамо где их не
Клече
Горе, где их да
Милује
По прећутаним
Очима.
Упепељена
Чекањем
заливена
Прећутана
ословљава ред
Живима песником
збори
Да мирују,
Jер у смрти се снива
На летњем
асфалту
Спава
О зимском
буђењу
Сања чекајући
На вољу за саморођењем.
Својим
одсуством призива
Кишу
Да роди
Кап и зној
Облаке
Да плачу
Снег и лед
Бога
Да не слуша
Као Бетовен.
