Упепељена
Чекањем
заливена
Прећутана
ословљава ред
Живима песником
збори
Да мирују,
Jер у смрти се снива
На летњем
асфалту
Спава
О зимском
буђењу
Сања чекајући
На вољу за саморођењем.
Својим
одсуством призива
Кишу
Да роди
Кап и зној
Облаке
Да плачу
Снег и лед
Бога
Да не слуша
Као Бетовен.
Нема коментара:
Постави коментар