Армирани слогови

(Момчилу Настасијевићу)

Гвозденим шапатом

Сабирају се слогови

Кроз мостове

Под црне мермере

Иза оброка

Зором се кују

Мачевно

Закамењени онде

Као Прећутаник?

Траже се

Уловљени, а лове

Сведоче замку

Држе долине

Брзине и тоњења

Стоје

Тамо где их не

Клече

Горе, где их да

Милује

По прећутаним

Очима.

Молитва пахуље на ватри асфалта

Упепељена

Чекањем заливена

Прећутана ословљава ред

Живима песником збори

Да мирују,

Jер у смрти се снива

На летњем асфалту

Спава

О зимском буђењу

Сања чекајући

На вољу за саморођењем.

Својим одсуством призива

Кишу

Да роди

Кап и зној

Облаке

Да плачу

Снег и лед

Бога

Да не слуша

Као Бетовен.